Uvođenje romskog jezika u OŠ u Kragujevcu

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao izborni predmet, izučavaju đaci u 86 osnovnih škola u Srbiji. Priliku da svoj jezik uči dva časa nedeljno ima tek 7 odsto od ukupnog broja romskih đaka, kaže statistika. Anketa, koja je sprovedena tokom 2013. godine, pokazala je da više od 8.000 pripadnika romske nacionalne zajednice na teritoriji Srbije, želi da sluša predmet koji se zvanično zove  “Romski jezik sa elementima nacionalne kulture”. Na osnovu ovih rezulata, bilo je planirano otvaranje oko 400 odeljenja u osnovnim školama i angažovanje 40 nastavnika.

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Sikljovipa tari rromani ćhib ko fundone sikavne ko Kragujevac

Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura, sar izborno predmeti, sikljovena o ćhaveko 86 fundone sikavne ki Srbija. Akava shaipe te sikljon pli dajaki ćhib isi 7 procentija taro rromane ćhave, phenola i statistika. Anketa koja sine ko 2013.bersh, sikavdja kaj po buderi taro 8 milje Rroma ki Srbija, mangola te shunol „Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura“. Premalo akala rezultatija, sine planirimo te phravol pe dji ko 400 klase u sikavne thaj te angazhuinen pe 40 sikavutne. Numa, ko nkahlo bersh pashe uzaro 3.200 sikavne ki Srbija sikljilje rromani ćhib. Ko Kragujevci rromani ćhib sikljoven 30 ćhave, em ako o ćhave mangena te sikjoven rromani ćhib.

O ćhave ki anketa e Marta thaj Medina phenena kaj mangena te sikljoven rromani ćhib.

Rroma taro Kragujevac djivdinena ko 13 beshipaske thana. Em baro beshipasko than jek taro em purane tano Licika. Akava tano em jekhutno rromano beshipasko thana ano kova djivdini 2500 manusha. Em ako adjahar, ki nijek sikavni na sikljovol pe rromani ćhib. Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura sar so phenol i Rozalija Ilich, koja sikavol e ćhaven phenol kaj nakhle bersheste sikljovol pe akava predmet ki jek sikavni.

Ko puchipa sikavni 19.oktobri ani koja nakhle bersheste oficijalno sikljovolape rromani ćhib ko sikljovipasko plano thaj prograni thaj odori isi but hari ćhave, isi 20 – 30 sikavne taro jekto dji ki oftoto klasa kola odola sikljovena ko duj ciklusija taro jekto dji ko shtarto thaj taro panshto dji e oftoto klasa, numa chachipa tano javer kana dikholape kobor ćhave isi. Nashti ovol shukar kana ko nesave sikavne ko bare beshipaske thana o rromane ćhave na sikljovena rromani ćhib. Sikavni, III kragujvcako bataljoni koja tani uzaro jek em baro rromano beshipasko than ko Kragujevac, odova Licika, odori nijek ćhavo na sikljovena rromani ćhib. Ki praksa isi amen nekobor problemija.2005.bersheste kana kerdja strategija basho sikljovipa, thaj basho avera sfere buti, beshipaske thana thaj sastipa thaj lana dikhola pe Krisi taro nacionako minoriteti, Krisi taro sikljovipa, o sikljovipa pi dajaki ćhib tano obavezno. Svaki sikavni thaj olakoro sherutno kova akava na kerol, anol peste ko jek seriozno puchipa. Odova jek. Dujto problemi kova javinipe kana e ćhb naje ki sikavni odova sikavi kaj khoni kerol asimilacija premalo minoriteti ako e čhib na sikljovol thaj na mukhol len ki institucija te sikljoven tari peste, pli ćhib, kultura taro plo identiteti. Tari aver rig em ako nesavo minoriteti sikljovol tari peste odova ki praksa naje ko shaipa basho jek minoriteti numa em basho avera minoritetija. Ko odova shaipa ovol te avera da ćhave sikljoven rromani numa ćhibalani, cheshko, madjarsko ćhib thaj adjahar oven po tikne o predrasude ki praksa. Ako naje amen odova prekalo institucije thaj ki praksa anaja dji akaja situacija tari koja amen keraja lafi, odoja tani diskriminacija.

Rromani ćhib ki fundoni sikavni startuindja sebepi taro projekti Delegacija EU ki Republika Srbija. Em ako ko nakhle duj bersh gelo pe anglal, sa o procesi na nakhlja bizo problemi. Anglune pustika bashi rromani ćhib shtampime anglal o jek ćhon, thaj basho sikavne taro jekto dji o shtarto klasa. O ankete ko sikavne na kerdjepe sar so valjnol. Ano nesave ni na sine. Kadrovska strukturataro manusha kola akava predmet sikaven naje but shukar, phenol Bozhidar Nikolich tari organizacija Rromanipen.

Gndinav kaj odova programi naje emshukar kerdo ko em ucho niveli. Naje odova ni ko nacionako niveli kerdo sar valjani. Odothe valjanol baro podikeripa taro minitreumi te odova djivdjol ko sa o beshipaske thana, thaj em but ko niveli tari mashkaruni Srbija. Gndinav kaj odothe naje ni e kadrovsko struktura sar valjani, te vakera chachipa. Numa, ako tumen mangena te sikljovena rromani ćhib sar valjani valjani te ovol tumen romologija, kola djanena odoja ćhib. Nashti, te khoni sikavol ko nadjanol shukar rromani ćhib, thaj na kerol lafi ko niveli kova pendjarena o manusha, a odova B2 niveli. Na sijum sigurno kaj o dada thaj daja dikhena kaj odova ovola ko seriozno thaj kvalitetno niveli. Te odova ovol seriozno thaj kvalitetno o ministreumo valjanol po but te odova podikerol. Te odova phraven pe akharipa ko sikavne basho te sikljoven, te odova ovol kampanjsko shukar kerdo. Isi amen informacije kaj ko nesave skavne na sine oficijalno ko lil te phenen o Rroma plo gndipa. Ako tumen organizuinen lokalo kampanja ko rromano amalipa, thaj o daja thaj dada phenen kaj mangena te sikljoven rromani ćhib olengere ćhave odovaj so valjani.

Zoran Pavlovich, koordinatori basho rromane puchipa ko foro Kragujevac phenola kaj basho akava problemi ko po buderi sikavne, sar soj basho svako nevipa, valjanol vakti. Ko puchipa soske tikno gendo taro sikavne ko Kragujevac sikljovena rromani ćhib, odova odgovor valjani te rodol pe ko rromano amalipa. Numa, chachipa kaj tikno gendo taro Rroma ko Kragujevco djanena thaj vakerena rromani ćhib. Odola tane manusha po purane ki Licika thaj Korman. Odova sebepi taro sebepija thaj historija, numa em o amalipa. Sar vakerol Zoran Pavlovich, e čhib tani odoja so phanola e rromen ple tradicijaja thaj identiteti.

Tiknjaripa tari etnikani distanca jek taro sebepija kote valjani te kerol pe buti, te arakhipe odova nesaro amaro belezhipa. Rromano amalipa karateristikano ko odova so naje ole pli rashtra, than, a okova so kerol ole rromano amalipa, ćhib kova valjani te arakhol kultura thaj tradicija premali koja valjani te phanamen.

Djandipa tari ćhib shaipa te arakhipe djandlipa taro identiteti, historija, koatar sijam, tradicija thaj kultura taro jek manushikanipa. Odoleske basho rromano amalipa ko Kragujevac importantno te so po but ćhave sikljoven rromani čhib. Basho odova, valjani te ko sa o procesi aktivirinenpa na samo  Ministreumi, numa o foro, rromane amalipa, thaj sa o rromano manushikanipa.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World