Sloboda medija, …

3. Maj Svetski Dan slobode medija.

Ako pogledamo status medija u našoj državi, pa i nije tako loš. Ministarstvo informisanja raspiše i po dva puta godišnje konkurse za sufinansiranje medija, pa ukoliko imate “sreće” možete da se “ogrebete” za najmanje 400 hiljada dinara po projektu. Ukoliko nemate “sreće” onda možete slobodno da radite za “dž” ili ključ u bravu. Da li možete da preživite od medijskih projekata, niko Vas i ne pita. Ideja projektnog sufinansiranja i nije tako loša, samo u slučaju da se sredstva ravnopravno podele, i to za projekte koji su u javnom interesu. Šta je to javni interes? Prosto rečeno, mediji u službi građana. Koliko to medija mi imamo u službi građana? Kakva je situacija u Nišu?, pre dve godine za sufinansiranje medijskih projekata 30 miliona dinara, prošle godine 60, a ove godine samo 10 miliona dinara. Umesto da se konkurs raspiše početkom januara i realizuje već od marta, evo nas u maju i nema raspisanog konkursa. Kako pod takvim uslovima raditi? 6 meseci ne primate platu, drugih 6 meseci ukoliko imate “sreće” imate i platu. Pa dokle bre tako? Vrlo dobro znamo da kada nemate izvore finansiranja, iako imate volju za slobodne, objektivne, brze, pouzdane medije, teško ćete to ostvariti. Hm, pa da li mi imamo slobodu medija? Ako pogledamo manjinske medije, tek je tu priča zamršena. Svako vuče na svoju stranu. Narod ostaje u neznanju i zabludi. Da bi bio slobodan medij, moraš biti nezavistan, jedini koji odlučuju  radu medija su gledaoci, čitaoci, slušaoci, jednom rečju javno mnjenje. Oni su jedini koji mogu da kritikuju ili hvale, mediji postoje zbog njih, doduše i finansiranje medija se vrši novcem poreskih obveznika. Sloboda medija = informisan građanin. Koliko su građani stvarno informisani? Iskreno rečeno, vrlo malo. Zašto? Razni pritisci, cenzura, auto -cenzura koja je na žalost i danas prisutna u medijima, po mom mišljenju 3. maj bi trebao biti Svetski Dan kontrole medija.