Romski jezik u OŠ-projektna inicijativa

 Centar za edukaciju Roma i etničkih zajednica (CEREZ) uz podršku EU (Delegacija EU u Republici Srbiji) realizuje projekat „Uvodjenje Romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama u Srbiji od prvog do četvrtog razreda osnovne škole”.U razgovoru našeg novinara iz Beograda  sa g.Ljuan Koko koji je idejni tvorac ovog programa, dobili smo informacije da projekat ima svoje prednosti i nedostatke.

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Rromani ćhib ko fundone sikavne-projektno inicijativa

Ko phanlipe inkluzijaja tari EU, ko fundo taro konkursi kova sine ko 2015.bersh, aplicirindjam basho „IPA 2012“, projekteja bashi socijalno inkluzija taro marginalizuime grupe ko lokali. Egzampleja, kote nakhlja avaka projekti kova kerol buti ki socijalno inkluzija, numa rodol sistematikano reso basho te khuven o rromane ćhave ko sikljovipasko sistemi. Kana o lafi tari dajaki ćhib, projekti basho shtar-pandž ćhon ka ovol agorishimo, amen akana shaj ova ko mangipa numa o projekti sikavdja o problemi. Akana astardjam samo 5% taro rromane ćhave. Po djigde isi 90% ćhave kola sikljoven dajaki čhib, akana konkretno isi amen 2.252 sikavutne ko 72. sikavne ko 42.komune. bizo buti e ministrastvoja, odova nashti realizuinolpe, numa amen dikhljamkaj isi but problemija kana ko puchiba elektuiba tari dajaki ćhib. Sikavne uprave, sherutne, sikavne aver ćhane kerena buti. Amne anglal o duj bersh sine amen jek tikni kartica ani koja ramosarolpe rromane, akana odova formulari kova pherolpe sar em avera minoretetijenge ćhibja. Valjanol te o Rroma te na daran kaj odova ka ovol sikljoviba pi rromani ćhib, odova sikljoviba taro duj satija ko kurko. Valjani te ovol tumen 7 klase po 15 sikavne basho pherdo fond taro sikljovipa thaj naje soske te o Rroma taro odova daran. Odova mangol te penolpe kaj ko nastavno veshe ka ovol rrom, thaj aver ćhave ka ovol akava puchipa. Kana lafi tari diskriminacija, steretipija thaj predrasude premalo Rroma, te o ćhave nashti te sikljoven rromani ćhib. Sine amen situacija kaj o sherutno phenol kaj 92 ćhave nashti keren lafi odole ćhibjaja thaj avera bucha… Nesave bucha sikavena kaj amen po hari mangaja te khuva ko sistemi thaj o ćhave te shaj sikljoven thaj te na oven on bange so mangena te sikljoven pli ćhib. Gndinav kaj odoja klima valjani te menjina. Sebepi taro ple thana o sikavne na mangena rromani ćhib, odova nashti ovol ko pharipa taro rromane ćhave. Dikhljam kaj em avera minoritetija amare ćhaven ćhivena te sikljoven olengiri ćhib. Gndinav kaj akava projekti shukar sikavdjpe ko po but bucha. Amen anglal akava projekti ko Bujanovac sine 11 ćhave kola mangen te sikljoven rromani ćhib. Avdive isi 208, amen adjkera taha te ovol amen panda 200. Odova khanchi na sikavi, soske ani jek sikavni isi amen 860 sikavne. Amen anglal akava projekti sine 1% taro rromane ćhave kola mangena te sikljoven rromani ćhib ko fundone sikavne. Kerdjam panda jek shukar buti, akana ki Srbija isi po but taro 60 sikavne tari rromani ćhib.

Ko sa shaj sine te ovol sikavno? Sine li period kana shja sine te javinen pe basho akava konkursi?

Dikhipaja tari praksa koja sine, sikavi kaj ki Vojvodina sikavne tari rromani ćhib tane manusha mashkaune sikavnaja. Amen odova vakerdjam ko ministreumi thaj rodidjm te odole manushen ovol gakulteti. Odova sine jek taro mangipa nesave kriterijumija kola sine ko projekti. Valjanol te phenav kaj kerdjam nesave kompromisija, prekalo projekti nakhlja 60 kandidatija, taro lende 47 susksesno agorisindje sa e sertifikacija. Me gndinav kaj odova gendo kobor valjeni te stratuinol pe rromane ćhibjaja. Prekalo projekti ka oven finansirime 40 sikavne kola lilje than numa ka len than ko sikljovipa thaj adjahar te kerol pe djaipa anglal. Kana ko puchipa mashkaruni Srbija, Kragujevac thaj pashe uzaro Kraljevo thaj avera thana odothe valjani akava puchipa te vazdolpe po upre. On ka keren buti rromane ćhavencar thaj soj importantno kerdjam apel ko rromano amalipa te anen ko godi kaj sikljovipa tari rromani ćhib importantno. Odothe isi amen e Rozalija koja lungo vakti kerola buti ko akala problemija thaj pachav kaj ka ovol amen reso ko Kragujevac. Isi amen em i Maja Dimitrijevich. Taro avera importantno Sandra Vasich kola isi fakulteti, oj tani mashkaro Kraljevo thaj Vrnjachka Banja. Odothe amenge mashkarune sikavnaja Sasha Mitich kova kerol shukar buti thaj lilja than palo akava projekti te ovol asistenti vaspitachi, thaj adjahar ka ovol ole shaipa te bajrari o gendo taro ćhave. Shaj sar sikavni te kerol buti Vanja Osmanovich. Me gndinav kaj odova maksimum. Odothe amenge i Tamara Askovich kojakerol buti. Sijamaj inzteresuime bashi panda jek ćhaj tareo Krushevac, numa oj namanglja te kerol buti. Marija Banovich taro Krushevac ka kerol buti. Amen ka kera seriozne promene akale projektija, numa valjani te menjinipe e struktura ko sikavne uprave. Manush so azhutini e sherutne odori kaj isi po but rromane ćhave, valjani te ovol Rrom. Valjani te oven amen sikavne, manusha ko sikavne inspekcije. Ko agor, ano nesave sikavne isitumen 90% rromane sikavne a naje tumen nijek Rrom ki sikavni uprava. Kana po puchipa akava projekti, shaj te ovav ko mangipa odoleske so pherdilo sa so phenol o projekti, numa nashti ovav ko pherdo mangipa soske djanav kaj odova uchipa taro shudro vesh, thaj o reso garavenape hor, thaj valjani sare sar jek amalipa te kera buti ko suksesi.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World