Romski jezik sa elementima nacionalne kulture u OŠ u Subotici

U Vojvodini su romski jezik, kao fakultativni predmet, romski učenici započeli da izučavaju još 1996. godine. Pokretač je bio Trifun Dimić. Od 1998. godine je ovaj predmet zvanično uveden. Počelo se sa tri škole, kada se romski jezik izučavao samo fakultativno .

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Ki Vojvodina rromani ćhib, sar fakultativno predmeti, rromne ćhave startuinjde te sikljoven ko 1996.bersh. Em importantno manush sine Trifun Dimich. Taro 1998.bersh akava sikljovipa em oficialno ćhivdo. Startuindjpe ko trin sikavne kana I rromani ćhib sine sikljovipa fakultativno. Profesori Milosh Nikolich anglal o jek ćhon sine sherutno tari Kancelarija bashi inkluuizija e rromengi. Sikavno bersh startuindja thaj odoleske shj kera lafi taro elektuimo sikljovipa “Rromani čhib elementijencar tari nacioanki kultura”. Shaj mothoven ammenge sar e buti ki Vojvodina?

Maj anglal mangav e em tiknenge shukar suksesi ko nevo sikavno bersh. Kana ko puchipa “Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura”, avdive ki Vovjvodina sikljovol pe ki 31 sikavni. Odothe isi 960 ćhave. Amari buti kaj ko sa o sikavne sikljovol pe rromani ćhib, ako isi kobot valjanol ćhave te sikljoven. Odoleja mangaja te arakha amaro kulturako identiteti, maj anglal nacionako identiteti r rromengo. Kancelarija bashi inkluzija e rromengi, kote sijum me sherutno, gndinav kaj amenge odova ano godi te kera buti sebepi taro amaro amalipa.

Ki Subotica isi daja thaj dada kola mangena olengere ćhave te sikljoven rromani ćhib, numa naje manush kova odoja buti ka kerol. Ki jek sikavni isiamen 33 ćhave so mangen te sikljoven, numa naje skavno. Shaj li amen te ovol amen tumaro podikeripa tari Kancelarija basho akava problemi?

Akaja shukar informacija. Odova jek impozantno gendo. Shukar so o ćhave mangena te djan te sikljoven pli dajaki ćhib. E Kancelarija ka kerol sa so shaj te avol ko reso odova problem, odoja amari buti.

Fundoni sikavni “Sechenji Ishtvan” jek taro em bare sikavne ki Subotica. Amencar kerol lafi sherutni Vesan Weiss. Kobor o gendo taro rromani ćhave ki sikavni?

Akale bersheste isi amen 1100 sikavne, taro odovagendo 17% tane rromane ćhave.

Ani tumari sikavni nakhle bershende sikljovolajpe rromani ćhib, Sar akana e buti?

Amende dji anglal o duj bersh sine predmet “rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura”. Numa amaro pedagosho asistenti kerolaj duj bucha ko duj bersh, asistenti thaj sikavni. Numa, ko olako mangipa sebepi tari bari buti, nashti kerol buti sar sikavni, amen nashti atakhljam javere ko kaerol odoja buti, a pedagoshko asistenti amenge but valjanol. Numa rromani ćhib na sikljovol pe sebepi so naje ko te sikavi e ćhaven.

Tumen sine  anketa te o dada thaj daja shaj den plo gndipa basho sikljovpa!

Ko agor taro bersh, basho aver bersh keraja anketa, shaipaja te o dada thaj daja den plo gndipa basho sikljovipa taro ćhave tari rromani ćhib. Amenge ko jun javindjepe 33 sikavne, kola ko akava sikavno bersh 2018/19, mangena te sikljoven rromani ćhib. 25 sikavne kop o telune klase thaj 8 ko po uche klase, numa sijam oktobri, amende panda naje amen ko ka sikavol e ćhaven rromani ćhib.

Ani akaja sikavni sikljovolape srbikani, madjarsko thaj Bunjevachko vakeriba elementijencar tari nacioanki kultura, phenol sherutni tari akaja sikavni.

Kobor valjani rromani ćhib te sikljovol pe puchljam e Petrovich Marica.

Me prijavindjum mle ćhave te sikljovol rromani ćhib. Odova shukar. Na valjanol te ladja tari Amari nacija thaj ćhib. Numa phendje mange kaj akana naje ko te sikavi e ćhaven. Ako ovol odova, ka mukhen li tumare žhave te sikljovol?

Me adjikerav kaj e rashtra valjanol te kerol amenge shaipa te arakha Amari dajaki ćhib ko sikavne. Ko odova shaipa kerdjam amaro hakaj sar em avera nacionake amalipa kola arakhena pli žhib thaj vakeriba.

Valjanol, amen adjahar kera amaro hakaj. Sar em avera amalipa odova kerena, amen da valjanol. Me phendjum me ćhaveske te sikljovol. Na valjani te ladja tari Amari čhib thaj kultura. Isi amen shaipa, valjani te iskoristina, phenol Igor Dimovich.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World