NOĆAS POMERANJE KAZALJKI Počinje zimsko računanje vremena
Zimsko računanje vremena počinje sutra u Srbiji, tako da u noći između subote i nedelje u tri sata ujutru, kazaljke treba pomeriti za sat unazad.Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale čas koji se zbog pomeranja za jedan čas unazad pojavljuje dva puta, prvi put se označava kao 2A, a drugi put kao 2B.
Kazaljke na satu Evropljani će u večeras pomeriti za jedan čas unazad, i to možda po poslednji put u svom životu.
Naime, oko 70 poslanika Evropskog parlamenta zatražilo je obustavljanje promene vremena dva puta godišnje, zalažući se za isključivu upotrebu letnje satnice. Oni smatraju da je nasilno pomeranje vremena – zapravo njegovo uzaludno trošenje. Nešto slično 2011. godine već su uradili Rusi, koji su sat pomerili unazad na proleće, a zatim su ostali na letnjem vremenu, ali su to korigovali 2014. vrativši se na originalno, zimsko vreme, koje od tada ne menjaju. Srbija je prvi put promenila vreme 27. marta 1983. godine, kada je sat vraćen unazad i prešlo se na letnju satnicu.
Razlikovanje letnjeg i zimskog vremena već godinama se kritikuje kao „opasna i bezvredna“ navika, koja je odavno pravazišla svoj glavni cilj – uštedu električne i druge energije. Taj cilj nikada nije ispunjen, smatraju kritičari, te ističu da se u 21. veku, u toplim letnjim noćima, troši čak i više energije na klime i ventilatore.
– Kada je ova praksa uvedena, ideja je bila da se iskoristi više dnevne svetlosti. No, rekao bih da ona danas nema mnogo smisla, jer je većina radnika u to vreme radila od šest sati ujutru. Sada toga više nema i najveći broj zaposlenih radi tek od osam sati, te ne vidim mnogo smisla da Srbija i dalje menja vreme, osim da se prilagodi postojećoj evropskoj praksi – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Osim ekonomskih, kritičari na svojoj strani imaju i zdravstvene argumente.
– Naučna istraživanja pokazala su da 20 odsto populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata – istakao je Pavel Svoboda, češki poslanik koji u Evropskom parlamentu predvodi neformalnu radnu grupu okupljenu oko te inicijative.
Po njihovim argumentima, u Evropi se u nedelji promene dešava čak 30 odsto više saobraćajnih nesreća. Neka deca imaju slabiji učinak u školi, a zaposleni na radnom mestu. U pojedinim EU zemljama, kao što su Nemačka, Belgija, Francuska, Finska, Švedska, Slovačka, Češka i Holandija, pokrenute su kampanje i peticije koje se zalažu isključivo za letnje vreme, te nikoga ne bi čudilo ako u novembru Evropski parlament izglasa tu rezoluciju.
Ono što je zanimljivo jeste da bi, u tom slučaju, tokom cele godine vladala satnica koja „nije prirodna“, već konstruisana pre skoro jednog veka. Razlozi za to su prvenstveno ekonomski, s obzirom na to da ljudi češće ostaju napolju, posećuju kafiće i više troše ako noć stiže kasnije.
Promenu vremena su u Evriopi, posle Rusije, ukinule i Belorusija i Turska, dok je Island jedina evropska zemlja koja nikada nije menjala vreme, baš kao ni mnoge države u Africi, Aziji i Južnoj Americi.
Share :
