Najčešće diskriminisane žene!
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže da se građani najviše žale na diskriminaciju na osnovu pola, a da su tome izložene pretežno žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine.
U godišnjem izveštaju koji je danas predala Skupštini, a koji je objavljen i na sajtu Poverenika navodi se da pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola čine 22,1 odsto, one na osnovu nacionalne pripadnosti čine18,4 odsto, zbog invaliditeta 11,3 i zbog starosnog doba 9,4 odsto.
Diskriminacija se, kad je reč o konkretnoj oblasti u kojoj se to čini, najčešće javlja prilikom zapošljavanja ili na samom radnom mestu, tužioci su uglavnom žene, dok se u drugim oblastima muškarci češće pojavljuju kao podnosioci pritužbi.
Nešto manje je broj onih koji se žale na postupke pred organima javne vlasti, dok je još manje pritužbi na diskriminaciju prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina.
Položaj romske populacije je i dalje loš, a u izveštaju se konstatuje da su oni izloženi diskriminaciji u skoro svim oblastima društvenog života, posebno u oblasti obrazovanja, rada i zapošljavanja, kao i socijalne i zdravstvene zaštite.
Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, smetnje za ravnopravno uključivanje u sve društvene odnose počinju od sfere obrazovanja i zapošljavanja, što dodatno pogoršava njihov položaj usled izostanka efikasne podrške za samostalan život.
Pristup objektima i uslugama je značajno otežan ili potpuno onemogućen, a prisutni su i rizici od institucionalizacije, dok je njihova politička zastupljenost gotovo zanemarljiva.
Prema podnetim pritužbama posle diskriminacije po osnovu pola, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla i invaliditeta, najbrojnije su pritužbe po osnovu ličnih svojstava i to starosnog doba, seksualne orijentacije, bračnog ili porodičnog statusa, zdravstvenog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i rodnog identiteta.
U izveštaju se navodi i da je jedan od razloga velikog broja pritužbi za diskriminaciju na osnovu pola i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zbog čega se poverenici obratio veliki broj žena i strukovnih organizacija.
Inače, broj predmeta u kojima je postupao Poverenik iz godine u godinu se povećava, što, međutim, kako se naolvdi u izveštaju, ne znači da u našem društvu ima više diskriminacije, već da institucija, s jedne strane povećava svoju vidljivost i intezivnije deluje u suzbijanju diskriminacije u našem društvu, a sa druge strane, da se diskriminacija kao pojava sve više prepoznaje.
Share :
