Može se regularno raditi u SR Nemačkoj!
Od pre dve godine, građani zemalja Zapadnog Balkana koji imaju dokaz da im je ponuđen posao u Nemačkoj mogu da u svojoj zemlji podnesu zahtev za radnu nemačku vizu. Sada je taj postupak pojednostavljen.
Kada je 1. januara 2016. regulativ o Zapadnom Balkanu stupio na snagu, uveden je dvostepeni postupak: potencijalni zaposleni su morali da u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji podnesu zahtev za vizu. A potencijalni poslodavci u Nemačkoj su morali da od biroa rada dobiju preliminarnu dozvolu o zapošljavanju dotičnog radnika.
Taj postupak je trajao mesecima – što, naravno, nije odgovaralo ni poslodavcima ni kandidatima koji su hteli što pre da počnu s radom. Zato je početkom novembra prošle godine ta procedura izmenjena.
Preliminarna saglasnost više nije potrebna
„Preliminarna saglasnost biroa za rad više nije potrebna”, kaže za DW Saša Andreas Kincle (Sascha Andreas Kienzle) iz Ministarstva spoljnih poslova: „Sada je dovoljno da kandidat zahtev za vizu, zajedno sa svim potrebnim dokumentima, pa i potvrdom poslodavca, podnese u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji“.
Kada se dokumenta predaju, nemačka ambasada i nemačke vlasti ih podvrgavaju proveri, kaže Kincle: „Ako su ispunjeni svi uslovi, izdaje se viza“. U proveri učestvuju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.
„Kada se zahtev preda nemačkoj ambasadi, mi proveravamo da li postoji neki nemački građanin ili građanin EU koji je konkurisao za dotično radno mesto, jer takvi imaju prednost“, kaže Paul Ebzen (Paul Ebsen), koji je u Saveznoj agenciji za rad zadužen za odnose sa štampom. Svaki zahtev predat u nekoj zemlji Zapadnog Balkana mora da se pošalje u ono mesto u Nemačkoj u kojem se i nalazi radno mesto – i odatle se vraća.
Hoće li novi postupak s obzirom na taj put sada trajati kraće? „Lokalne agencije za rad će donositi odluke u roku od 14 dana“, obećava Paul Ebzen (Paul Ebsen). Sve drugo je problem odeljenja za vize pri nemačkim ambasadama u zemljama porekla. Tamo će obrada zahteva „zavisiti od okolnosti koje prate svaki pojedinačni slučaj“.
Uslovi za izdavanje vize ostaju isti, a detalji o tome se mogu naći na informativnim lecima nemačkih predstavništava i na internet-stranama ambasada.
Potražioci azila su izuzeti
Iz tih pravila su izuzeti potražioci azila koji su bili u Nemačkoj i čiji su zahtevi odbijeni. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kincle (Kienzle) kaže: „Saglasnost za izdavanje vize ne sme da se da ako je podnosilac zahteva u poslednja 24 meseca dobijao pomoć prema Zakonu o potražiocima azila“. Tim pravilom nisu obuhvaćena lica koja su podnela zahtev za azil između 1. januara i 24. oktobra 2015. ili su tog 24. oktobra još bila u Nemačkoj ali napustila zemlju do 4. maja 2016.
Za ljude sa Zapadnog Balkana koji su podneli zahtev za azil u Nemačkoj, pa tu našli posao, važi da moraju da se vrate u svoju zemlju – gde više neće moći da podnesu zahtev za nemačku vizu, ali ni za čitav šengenski prostor.
Više od 25.000 viza
U okviru regulativa o Zapadnom Balkanu, nemačke ambasade su 2017. godine u zemljama Zapadnog Balkana izdale 25.431 vizu onima koji su dobili posao u Nemačkoj. Najviše radnih dozvola je izdato u građevinskoj branši, na drugom mestu je ugostiteljstvo. često se izdaju i vize onima koji se zapošljavaju higijeničari, negovatelji starih osoba i baštovani.
U polovini slučajeva se radilo o nekvalifikovanim radnicima. Nešto manje od polovine je imalo potvrde o dvogodišnjem stručnom školovanju. A akademski građani i drugi specijalisti 3,4 odsto čine manjinu.
Novi gastarbajteri?
Radna viza traje koliko i samo zaposlenje. Dozvola boravka je najpre ograničena na godinu dana – koliko najmanje mora da važi i radni ugovor. Bračni partner i deca zaposlenog mogu da mu se pridruže u Nemačkoj bez problema ako njihova egzistencija može da se obezbedi bez primanja državne pomoći. Dozvola boravka za bračnog partnera uvek važi koliko i ona za samog zaposlenog.
Predviđeno je da se oni kojima istekne ugovor ili izgube posao vrate kući, u svoju domovinu. Ali, oni koji za vreme boravka u Nemačkoj plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, imaju pravo na novac za slučaj nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje i penziju.
Share :
