Mladi u Bujanovcu u problemima, šta i kako dalje?

Šef kabineta predsednika opštine Bujanovac Rahmi Salihu rekao je  danas da je, po njegovom mišljenju, dosta mladih ljudi uključeno na ona mesta odakle se utiče na kreiranje politike u toj opštini.

„Ne kažem da je to dovoljno i na tome svi zajedno treba da razgovaramo i da radimo kao lokalna samouprava”, rekao je Salihu na okruglom stolu koji je Domu kulture u Bujanovcu organizovao Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije u okviru projekta “ Kulturne potrebe mladih u Preševu, Bujanovcu I Medveđi-Kako do dijaloga”,  koji  finansiraju Evropska unija, Vlada Švajcarske i Vlada Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES,.

“Program koji se konkretno tiče mladih ljudi je stručna praksa i njime smo angažovali 55 ljudi. Na taj načim im omogućavamo da polože državni ispit i da imamo adekvatan kadar ako se ukaže potreba za tim. Preko subvencija za mala preduzeća pokušavamo da pomognemo mladim ljudima koji imaju nove ideje. Na žalost, nema mnogo mladih koji se angažuju oko kulturnih dešavanja u Bujanovcu, te ih pozivam da nam se jave sa bilo kojom idejom.“

Boban Pavlović, pomoćnik predsednika opštine, kaže da je nezaposlenost najveći i prvi problem mladih u Bujanovcu.

„Problem je kako zadržati mlade, kako im obezbediti posao. Mladi koji odu na stranu da studiraju vraćaju se u vrlo malom broju. Mi iz godine u godinu povećavamo sredstva za stručnu praksu, sagledali smo ove godine sve koji su završili višu ili visoku školu. Davali smo nepovratne subvencije od 120.000 za samozapošljavanje ili započinjanje biznisa. Duplo više nego do sada su i nepovratne subvencije u poljoprivredi. Sve to u cilju da mladi ljudi ostanu i rade ovde. Što se tiče kulture, dato je 1,7 miliona za kulturno umetnička društva, a imamo ih sedam. Sredstva je dobilo i amatersko pozorište, pomažemo finansijski razne manifestacije kao što je Kulturno leto, Najlepše Uskršnje jaje, Škembijada… Dato je i 10 miliona za sportska udruženja. Znamo da to nije dovoljno, ali problem je ekonomska nerazvijenost ovog dela Srbije”, rekao je Pavlović.

Zamenik šefa odborničke grupe SNS-a Miodrag Milković ističe da je problem upošljavanja mladih problem u većini zemalja Evropske unije.

„Oni se teško uključuju u ekonomske tokove svojih zemalja. Ova tema je pre svega bitna za lokal i da lokalna zajednica prepozna potrebe i domete vezane za potrebe mladih. Posebni problem su mladi na selu i taj problem nije rešavan godinama. To je posebno došlo do izražaja nakon 2000. godine, kada je koncept razvoja države orijentisan na uslužne, a ne na proizvodne delatnosti. Ljudi danas, a pre svega mladi misle da je državni posao sigurniji i to im je prioritet. Taj trend svakako treba zaustaviti. U državnom sektoru u Srbiji je uposleno oko 800.000 ljudi. To je jedan administrativni aparat koji je veoma birokratizovan, preglomazan i koga je teško reformisati”, rekao je Milković.

“U lokalu, opština Bujanovac, koja ima skoro milijardu dinara godišnji budžet, manje od 1% od toga je izdvojila za kulturu. To nije poruka kad je u pitanju ostanak mladih ljudi, ali kulturna emancipacija je vezana za ekonomsku emacipaciju,“ dodao je on.

Evđenije Islami, regionalna saradnica Programa Evropski PROGRES rekla je da se pitanja koja se tiču mladih prožimaju ktoz sva četiri sektora razvojnog programa ove organizacije (jačanje lokalne uprave, unapređenje lokalne privrede, socijalna inkluzija i podizanje svesti o jačanju evropskih integracija).

„Više smo fokusirani na obrazovanje i zapošljavanje mladih. Bujanovac je jedan od naših jačih partnera sa kojim imamo jako dobru saradnju. Jedan od bitnijih projekata u obrazovanju je Ekonomski fakultet u Bujanovcu, čija izgradnja objekta nas je koštala više od 800.000 evra. Mi i dalje podržavamo fakultet u promociji aktivnosti i iznalaženju rešenja za probleme sa kojima se on suočava. Za sve obrazovne aktivnosti smo dali oko 1,8 miliona evra, a polovina te sume je došla u Bujanovac. Podržali smo i zajedničku učeničku zadrugu kao model za prevazilaženje međuetničke distance i kulturne potrebe omladine kroz Centar za demokratiju i razvoj. Podržali smo škole i dali donaciju u knjigama i edukativnom materijalu za učenje srpskog jezika”, rekla je Islami.

Ragmi Mustafa, jedan od mlađih odbornika u Skupštini opštine Bujanovac, koji je i šef  odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje (PDD) , kaže da je Kancelarija za mlade u toj opštini  osnovana 2009. godine.

„To je bio jedan od dobrih projekata opštine Bujanovac”, rekao je on.

” Moram da kažem da više od polovine srednjoškolaca u Bujanovcu uči iz jedne knjige, a to je albanski jezik. Samo ta knjiga je odobrena od strane ministartsva. Kad pričamo o kulturi mislim da imamo jednu veliku dimenziju i ne možemo svega da se dotaknemo. Podatak da imamo sedam kulturno umetničkih društava je dokaz da imamo mlade koji se organizuju i koji na svoj način svoju kulturu žele da zaštite. Imamo i 11 fudbalskih klubova, neki od njih imaju i fudbalsku školu za najmlađe. Imamo tri košrakaška kluba gde su mladi uključeni, jedan Rom je tu dostigao vrhunac i svi se ponosimo njime. Tu su i dva rukometna kluba. Imamo i fantastične didžejeve, koji nastupaju svuda. Imamo i dobre slikare, koji fantastično slikaju”,“ rekao je Mustafa.

Još jedan od najmlađih odbornika SO Bujanovac, Marko Andrejević, rekao je da je opštinski odbor svoje partije formirao 2014. godine iz revolta i da su tu uključeni pretežno mladi ljudi.

„To su mladi ljuid koji su već bili aktivni u nekoj svojoj oblasti, kao što je predsednik mesne zajednice koji je mlađi od 30 godina i želi nešto da menja. Imamo i mlađe ljude koji su bili aktivni po nevladinim sektorima, ne sedimo kući i čekamo da se nešto promeni. Mislim da bi u Kancelariji za mlade morali da budu uključen po jedan Albanac, Srbin i Rom, jedino tako možemo da napravimo neku priču, kompromis u pisanju projekata.“

Kenan Rašitović je odbornik i on kao bitno ističe da postoje aspekti gde svi mogu delovati kako bi se stvorila situacija da mladi ostanu u Bujanovcu.

„Mi imamo mnogo mladih ljudi koji su pasivni. Jedina organizacija koja bi trebala da okupi mlade i da bude kohezioni faktor nacionalnih zajednica je Kancelarija za mlade. Na žalost, tu nisu postavljeni stručni ljudi koji bi vodili tu kancelariju. Treba napraviti konkurs za jednu kvalitetnu osobu koja će voditi tu kancelariju za mlade i okupiti oko sebe druge ljude koji će biti spremni da se edukuju i obrazuju i da kasnije znaju da napišu projekat kojim će obezbediti novac, a ne da čekaju da im neka republička ustanova dodeli sredstva. Sredstva moraju oni sami da obezbede, na taj način treba da funkcionišu. Lokalna samouprava treba da stvori ambijent za uključivanje tih mladih, a na njima samima je da se uključe. Stvaranjem takve atmosfere prikupićemo mlade ljude, raditi sa njima i tako dobiti kvalitetne ljude koji neće tražiti posao preko stažiranja, nego će sami pokretati svoje inicijative,“ rekao je Rašiti.

izvor