KULTURA, REFORME, ROMI?
Dr Zoran Tairovic – Savetnik potpredsednika Vlade Republike Srbije. Poslovi praćenja aktivnosti i unapređenja položaja Roma.
KULTURA, REFORME, ROMI?
Neophodno je da Romi sami konačno progovore, definišu i metodološki postave svoje vizije kao osnov osmišljavanju politika koje bi, s jedne strane, uvodile i trajno promovisale afirmativne akcije iznedrene od samih Roma. Te mere (politike) motivisale bi permanentni kulturni preporod romske nacionalne manjine. Ovo se može ostvariti kroz dijalog u zajednici i zajednički rad romskih institucija, civilnog sektora i akademske javnosti.Ono što je notorna istina jeste činjenica da romske institucije ne postoje. Imam utisak da se kreira zabluda i da se time prolongira status quo obmane, kako Roma, tako i većinske zajednice . U ovom smislu interes je nečinjenje. Romi moraju imati kontinuiranu interakciju da bi se dramatični prostor nezainteresovanosti promenio. Akteri ovih promena treba da imaju formalni okvir, u ovom slučaju i faktički prostor koji temat pretvara u zajednički interes. Zato postoje institucije. One kroz realan prostor postaju duhovni prostor. Romi nemaju fizičke institucije, ali imaju duhovni prostor. Iako su prepušteni sebi, naturalno, obesmišljeni u koegzistenciji, nemušti u dijalogu sa većinskim stanovništvom, predmet zabava elita, ipak su nekako opstali.Oni su razvaljena vrata sopstvenog kulturnog staništa u koji ulaze svi, pa i vandali, obesmišljavajući već haotičan prostor nutrine naciona. Jedino gde Romi obitavaju jeste kultura, drugačija i ničija, u opstajanju prilično posrnula. To im je ona svetinja koju možemo slobodno nazvati državom. Moguće institucije kojima bi Romi mogli upravljati jesu uslov svih uslova njihovog progresa. U takvom hipotetičkom konceptu ako¬– onda mogući su modaliteti koji motivišu same aktere. Tih prava i tih odgovornosti Romi se ne plaše. Dok se to ne desi, logično je da se referira na posledicu, a ona glasi: 42,5 posto naroda u Srbiji nije upoznato sa romskom kulturom, a kod Roma postoji svest o niskom stepenu poznavanja romske kulture među većinskom populacijom, ali i spremnost da se učini lični napor da se sopstvenoj zajednici pomogne. Time se krči put ka interkulturalnoj zajednici, koja Romima nije strana. Romi kulturno anestezirani, sa kulturnim amnezijama gube, iz godine u godinu, zainteresovanost da se angažuju na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, a to pokazuje podatak da je 36,6 posto Roma, dakle svaki treći Rom, nezainteresovan da se u tome angažuje. Zato mislim da je potrebno akcentovati jedan prioritetni cilj: izgradnju kulturnih institucija.
***
Pozicija kulture u perspektivi?
Kultura bi mogla postati alatka za osnaživanje Roma i osnov za repozicioniranje unutar socijalnog konteksta Srbije. Nacionalna strategija inkluzije Roma u Srbiji 2015 – 2025. nužno bi trebalo da interpolira kulturu u svim svojim segmentima, kako bi se ostvarili ciljevi među kojima su i oni direktno povezani sa kulturnim identitetom. Isijavanje kulturnog dejstva moralo bi se osetiti u prioritetnim oblastima: obrazovanju, zapošljavanju, zdravlju i stanovanju. Kultura bi morala da postane mesto sa kojeg se sagledavaju afirmativne akcije, snaga kojom se rešavaju romska pitanja u okviru politike identiteta. Nehigijenska naselja, nizak nivo obrazovanja, visok procenat nezaposlenosti, neučestvovanje u političkom životu u društvu u kojem žive Romi, bez primene kulturnih dejstava i dejstava kulture onemogućavaju sagledavanje problema.Dakle, kultura jeste indikator i transmiter koji može da supkulturne okvire romskih građana prenese u mainstream kulturni kontekst i osvesti, prilagodi i koristi već stečene sposobnosti, strategije i mehanizme. Kultura jeste vezivno tkivo društvenih veza i transformacija, ona bi trebalo da bude osnov inkluzivnih programa i integracije, ali i barijera za asimilaciju. Sve to bi uporište našlo u sociokulturnom potencijalu romske etničke zajednice, da postane prioritet prilikom formiranja budućih mera Nacionalne strategije inkluzije Roma 2015-2025.
Više informacija:
Share :
