Da se ne zaborave 78 – dana bombardovanja

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (iliOperation Allied Force; Operacija Saveznička snaga), trajalo je od24. marta do 1. 6. 1999. godine i deo je kosovskog rata 1996.-1999. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operacija “Namerna sila” 1995 i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

NATO je 24. 3. 1999. godine u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

izvor

Pre 17 godina, tačnije 1999.g. veliki broj Srba, Roma, Aškalija, Goranaca i drugih je napustilo svoje ognjište usled ratnih dejstava i potražilo utočište pre svega u Srbiji. Govori se i piše da je preko 200 hiljada ljudi napustilo KiM. Ali da li se zna tačan broj Roma koji su napustili KiM? Fond za humanitaro pravo je na osnovu svojih istraživanja objavio podatak da je od 1.januara 1998 do kraja 2000 godine evidentirano 13.526 stradalih i nestalih osoba svih nacionalosti. Postavljam pitanje koliki je tačan broj Roma koji su napustili Kosovo? Opet se vraćam na 1999 godinu, jer veliki broj Roma je utočište pronašlo u tadašjoj SRJ, ali koliko je to Roma sa Kosova živelo u SRJ? Na žalost tačan podatak se ne zna. Na Kosovu je pre rata živelo oko 150 hiljada Roma, sada ih je manje od deset hiljada, navodi Istoričar Pol Polanski. Povratka Romima na KiM je bio praktično nemoguć a ostanak u tadašnjoj SRJ, ILUZIJA. Dakle jedini put, koji je preostao je EU. Tako je i bilo, opet kažem veliki broj Roma (jer nema tačnih podataka) je posle 1999 godine u potrazi za boljim životom otišlo u zemlje EU.
Da li ići levo ili desno, ili pravo? Prazan stomak ne razmišlja racionalno! Samo se razmišlja kako obezbediti sigurnost i egzistenciju porodici? Dakle na legalan ili nelegalan način pravac EU. Preostali Romi sa Kosova koji zbog ovoga ili onoga nisu u tom trenutku napustili SRJ na neki način su se infiltrirali u društvo. Ali kako su oni i od čega živeli stvarno, gotovo da nikoga nije konkretno interesovalo, osim ako je bilo ekonomske koristi od pomoći romskoj zajednici. 2009.godina je takođe važna, zato jer se pasošem RS moglo putovati u zemlje EU bez viza. Nerešavanjem problema Roma sa Kosova ali i domicilnih Roma ponovo dolazi do novog talasa migracije, u potrazi za boljim životom. Ali i danas Romima sa Kosova posle 17 godina ponovo se nameće razmišljanje o praznom stomaku, iako oni ne žele da razmišljaju o tome ono se samo javlja! Šta da se radi kada se svakog dana mora jesti. A odakle pare? I eto tako hteo ne hteo, milom ili silom nameće se mišljenje o odlasku romske zajednice u potrazi sa sigurnim životom u kome se nadaju da će imati ono što im treba, a to nije mnogo samo jedan normalan život! Jednog dana posle mnogo godina neko će pročitati ovaj tekst i videti da su na Kosovu živeli i Romi (neki Cigani), ali vreme, sama romska zajednica, ne briga države o njihovim žrtvama i potrebama izbrisaće sve tragove o postojanju i životu Roma na KiM.