Da li se azilanti vraćaju?
U senci krize s migrantima s Bliskog istoka ostali su građani sa srpskim pasošima koji pokušavaju da dođu do azila u Nemačkoj.
Stižu najave da će Nemačka deportovati gotovo 94.000 tražilaca azila s Balkana i zabraniti im ponovni ulazak u tu zemlju u narednih pet godina.
Ipak, za sada iz Berlina nije stigla nikakva zvanična najava toga da će talas migranata koji se vraćaju zapljusnuti Srbiju.
Lažni azilanti kojima sledi proterivanje, kako ih vide nemačke vlasti, ili pravljenje babaroga od azilanata, što čine konzervativci u toj zemlji, prema mišljenju liberalnih grupa? Kako god bilo, čini se da migrantima sa Balkana uskoro sledi povratak kući, odakle su prvobitno i pobegli, svako mučen svojom pričom. Ministar za socijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da još nije nikakav zvanični dopis stigao iz Nemačke.
“Mi ćemo poštovati sve svoje obaveze, ali i u sporazumu o readmisiji postoje prava i obaveze i zemlje koja proteruje i zemlje koja prima”, kaže Vulin.
Iz Nemačke je u prvih sedam meseci ove godine po sporazumu o readmisiji vraćeno 1.300 osoba u Srbiju.
“Bundestag je prošle godine zaključio da je Srbija zemlja sigurnog porekla. Važno je da se srpskim građanima ne daju lažne nade, jer oni gotovo da nemaju šanse da im bude odobren azil u Nemačkoj. U više od 99 posto slučajeva zahtev se odbija, a ljudi moraju da se u najkraćem roku vrate u Srbiju”, navodi se u saopštenju Ambasade Nemačkle.
Verovatno je najteže onima koji po povratku u Srbiju nemaju ama baš nikakav dom. Njih tada Komesarijat za izbeglice i migracije smešta u kolektivne centre u Šapcu i u Beloj Palanci.
“Imaju doručak, ručak i večeru i to u trajanju od 14 dana. Sa Centrom za socijalni rad i sa poverenikom za izbeglice i migracije u toj opštini uključuju se svi kako bi videli po ubrzanom postupku kako da se izvadi lična dokumentacija, zdravstvene knjižice, a sami tim Centar dalje preduzima obavezu da preuzme ta lica”, kaže Jugoslav Korać iz Komesarijata za izbegilce i migracije.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da će povratak biti veoma težak za porodice koje su godine provele u nekoj od država Zapadne Evope.
“Biće teško da se vrate, pogotovo ako su im deca odrasla tamo. Teško je da se prilagode novim okolnostima, da propričaju srpski jezik, da se uopšte orijentišu kako i gde sada. Neko iskustvo i neke informacije govore da oni ponovo pokušavaju da dođu do Nemačke i prosto ne vide sebe u Srbiji na duži vremenski period”, navodi Đurović.
Četvoročlana azilantska porodica u Nemačkoj sada mesečno dobija pomoć u iznosu od 572 evra. Nemačke vlasti su najavile, sem restriktivnije politike prema prihvatu azilanata, i ukidanje te pomoći.
Share :
