Advokati u romskim naseljima

Pravnici CHRIS mreže, biće tu, ne samo da ih edukuju Rome o njihovim pravima, već i da im pomognu u pripremi neophodne dokumentacije kako bi svoja prava i ostvarili. Mobilni punktovi će biti postavljeni u Valjevu, Novom Pazaru, Negotinu, Nišu i Bujanovcu, ali i okolnim opštinama

Kako da tužim kada nemam pare za advokata? Koliko puta do sada ste čuli ovakve vapaje i zapitali se znači li to da za siromašne nema pravde? Srbija nema institucionalizovan sistem pravne pomoći, samim tim nemaju svi jednak pristup pravima, otuda ova pitanja i nisu baš bez osnova, kaže Dragan Đorđević, koordinaror CHRIS mreže.

Organizacija, koju vodi već gotovo deceniju i po, trudi se da prevaziđe ovu „sistemsku grešku”. Osnovana je 1. septembra 2000. godine kao jedinstveni pokret za zastupanje ljudskih prava u Srbiji, a pre svega, za pružanje besplatne pravne pomoći građanima čija su ljudska prava prekršena. Romi, kao jedna od najmarginalizovanijih i najugroženijih grupa, neprestano se nalaze u njihovom fokusu.

– Romi se u našem društvu, na žalost, percipiraju kao dežurni krivci za sve, dežurni lopovi, dežurni prestupnici… Ugrožen im je čitav niz prava. Često su na meti prinudnih iseljenja, a da im se pri tom ne obezbeđuje adekvatan smeštaj. U Nišu smo pre nekoliko godina imali slučaj da je nekoliko porodica iseljeno, a da im je kao privremeni smeštaj ponuđen napušteni magacin bez vode i struje. Stanari jedne zgrade bunili su se da se majka četvoro dece useli u jedan od stanova samo zbog boje kože.

U svoj praksi smo imali 12 slučajeva zlostavljanja Roma od strane policije, u jednom od njih radilo se o pravoj torturi. Inače, istraživanja govore da su žrtve policijske torture u znatno većem procentu, počinje priču naš sagovornik.

Mreža Odbora za ljudska prava CHRIS deluje kroz pet kancelarija na teritoriji Srbije, i to u Nišu, Negotinu, Novom Sadu, Valjevu i Novom Pazaru. Iza njih je čitav niz različitih projekata vezanih između ostalog i za specifične slučajeve nepoštovanja ljudskih prava. Ono po čemu su prepoznatljivi je pružanje direktne besplatne pravne pomoći građanima. Na jednom takvom projektu, usmerenom upravo na romsku nacionalnu zajednicu, upravo rade. Radi se o projektu „Mreža pravne pomoći za Rome” koji se sprovodi uz podršku organizacije Civil rights defenders.

– Jedan od problema koji romska zajednica ima je što nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Država je dužna da svakom pojedincu omogući da sazna koja su njegova prava, ali to, na žalost, ne čini. Činjenica da advokati nisu voljni da odlaze u romska naselja predstavlja još jednu dimenziju problema. Zato smo po prvi put odlučili da umesto da se građani javljaju nama, mi odemo u naselja. Postavićemo takozvane mobilne punktove na kojima će Romi moći da se informišu o svim vidovima pomoći koji su im dostupni, objašnjava Dragan Đorđević.

Pravnici CHRIS mreže, biće tu, ne samo da ih edukukuju, već i da im pomognu u pripremi neophodne dokumentacije. Punktovi će biti postavljeni u Valjevu, Novom Pazaru, Negotinu, Nišu i Bujanovcu, ali i okolnim opštinama.

– Naši advokati biće tu i da uoče i potvrde eventualne slučajeve diskriminacije, ponude besplatnu pravnu pomoć. Naredni nivo projekta koji će biti realizovan do kraja godine je i sprovođenje istraživanja čiji je cilj da se identifikuju glavni problemi Roma u 10 lokalnih zajednica, postojanje ili nepostojanje adekvatnih lokalnih politika za poboljšanje njihovog položaja.

Naš zadatak biće da na neki način budemo spona između romskih zajednica i lokalnih vlasti, da doprinesemo da se njihov glas čuje među onima koji imaju zadatak da kreiraju i sprovode lokalne politike za smanjivanje etničke distance. Ideja nam je da donosioce odluka na lokalnom nivou konačno pokrenemo sa mrtve tačke, objašnjava Đorđević, napominjući da još uvek postoji veliki jaz između onoga što političari u svojim govorima zastupaju i onoga što realno čine kako bi se položaj romske zajednice poboljšao.

Ono na šta sve žele da podsete je da su ignorisanje i nečinjenje takođe diskriminacija.

– Želimo da otvorimo pitanje diskriminacije romske zajednice u javnom prostoru, i to će biti još jedan od nivoa delovanja ovog projekta. Smatramo da to nije romsko pitanje već pitanje ljudskih prava, a to je ono što se često previđa, zaključuje naš sagovornik.