Položaj žena u romskoj zajednici
Romkinje u Srbiji žive u proseku 48 godina, što znači da je njihov životni vek oko 25 godina kraći od proseka opšte ženske populacije. Kratak životni vek posledica je loših uslova života, a pre svega nedovoljne brige za sopstveno zdravlje. Fenomen tzv. bolesnog zdravlja („Nije mi ništa, proći će.”) kod Romkinja je veoma čest. Razlozi su mnogobrojni: nedostatak novca i vremena, tradicionalan stav da žena „mora da je na nogama”, da je „sramota ići zbog svake sitnice kod lekara” itd.
Foto:youtube
Prerana udaja kao jedan od najozbiljnijih vidova kršenja reproduktivnih prava dovela je do toga da je u Srbiji najmanje jedna trećina Romkinja starosti od 15–19 godina već imala porođaj, dok je oko četiri procenta njih rodilo živorođeno dete pre svoje 15. godine. Rana udaja i rađanje dece su istovremeno i trenutak prekida školovanja.“
„Udala sam se sa nepunih 15 godina, u 16-oj godini sam dobila dete. Školu nisam završila, i sada se kajem. Imam dvoje dece, ja ne radim nigde a ni suprug živimo od socijale i dečijeg dodatka što ukupno iznosi oko 20 hiljada dinara“ napominje nišlijka Vera Kamberović.
Da li ste tražili posao?
„Pa jesam, ali uzalud posla nema za nas. A ne verujem da bi se i suprug složio sa time, jer imam dvoje male dece nema ko da ih čuva.“
Doći do posla kao romkinja je vrlo teško, međutim u Deceniji uključivanja Roma najviše je postignuto u oblasti zdravstvene zaštite. Do 2013. godine u 59 gradova u Srbiji angažovano je 75 zdravstvenih medijatorki, a one pomažu romskoj populaciji u domovima zdravlja. Takođe, projektima Ministarstva zdravlja do sada je ostvareno zdravstveno osiguranje za 2.564 osobe, vakcinisano je 3.936 dece, obavljeno je 2.318 sistematskih pregleda i 272 mamografije, a 6.345 Roma i Romkinja je izabralo lekara. Kontrolisano je zdravlje 1.087 trudnica.
Ovaj podatak ukazuje da su 75 zdravstvenih medijatorki vredne i da rade svoj posao kao i svaki drugi.
Nizak nivo obrazovanja i diskriminatorski odnos poslodavaca najviše doprinose nepovoljnom položaju većine Roma, a pogotovo Romkinja, na tržištu rada. Siva ekonomija je zato glavni način njihovog preživljavanja.
„Radim i zimi i leti na tvrđavskoj pijaci, preprodajem tekstil i od toga živim. Muž mi je umro pre tri godine i ja moram da radim, da prehranim porodicu. Na biro se javljam već 10-tak godina ali posla nema.“ , napominje 43 –godišnja Dobrila Asanović.
Nova Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025 bi trebala da poboljša položaj romske zajednice. U ovom dokumentu se i Romkinje posebno apostrofiraju, međutim AP za sprovođenje nove Strategije još nije usvojen. Od usvajanja nove Strategije je prošlo devet meseci, tako nama romima preostaje samo da se nadamo da će položaj Romkinja ali i Roma biti bar malo bolji.
Share :
