Nedelju dana posle nesreće!

Postoji informacija koju mali broj ljudi zna, a tiče se nesreće koje se dogodila u beogradskom naselju Čukarica 12.marta. 2021. (naime na dan nesreće 12.03.2021. koja se dogodila u naselju na Čukarici.) Neposredno posle nesreće, kada su roditelji nastradale dece zatražili pomoć od prolaznika, malo njih se zaustavilo (zapravo stalo) da pomogne ovim nesrećnim ljudima. Jedan od ljudi koji su se našli u tom trenutku,na tom mestu je Zlatko Đurić, oficir Uprave granične policije, koji kaže u izjavi http://nsp-policija.org.rs/mediji/ispovest-policajca-koji-je-pomogao-opecenoj-deci.html/?fbclid=IwAR2ERypcZNirtNjufymDOiC33-XsYUUzXr-bYQSZTE2tZYn8ArcPDJVGOIw

– Slučajno sam prošao pored naselja na Čukarici i video scenu kao iz horor filma. Majka i otac su na rukama nosili decu koja su bila onesvešćena i sa vidnim opekotinama, na sebi nisu imali odeću, a kolike su bolove trpeli govorili su njihovi krici. Ljudi su bukvalno vrištali nasred ulice – počinje priču Đurić: – Zaustavio sam se i odmah pozvao policiju i Hitnu pomoć, a tu se našao i čovek koji me je prepoznao jer stanujemo u istom delu grada. Sa njim i još jednim prolaznikom, uspeli smo da ubacimo decu u kola i prevezemo ih do bolnice u Tiršovoj ulici, gde se oni i sada nalaze.

Skromni policijski službenik kaže da po njemu on nije učinio nikakvo herojsko delo.

– Nije ovo nikakav podvig, ovo je normalna i ljudska reakcija. Ne bih mogao da zamislim da sam prošao pored onako stravičnog prizora, a da sam vest o nesreći i povređenoj deci čitao sedeći u toplom domu, sa svojim sinom, nasmejan i srećan. Za moralne norme i ljudskost ne treba nikakva škola, nikakvo znanje, za to je potrebno samo vaspitanje i ono što nosimo od kuće – zaključio je Đurić.

Jedno veliko HVALA g.Đuriću za sve što je uradio tog 12.marta, I pomogao nesrećnim ljudima.

Da se podsetimo: Požar se dogodio u petak oko 16.30 sati na uglu ulica Milorada Jovanovića i Galipoljske u beogradskoj opštini Čukarica. Njemu je prethodila eksplozija, koja je izazvala požar, a zatim i strujni udar. Povređeno je sedmoro dece starosti od 6-15 godina.

Među prvima od donosioca odluka koji su posetili ovo naselje je gradonačelnik Beograda, koji je u izjavi beogradskom portal rekao:

“Veoma sam zabrinut zbog nesreće koja se večeras dogodila na Čukarici. Sedmoro dece je u poslepodnevnim satima primljeno u bolnicu sa teškim povredama a dežurna ekipa intezivno radi na njihovom lečenju. Obišao sam ih večeras, najvažnije je da o deci brinu vrhunski lekari, kompletan medicinski tim bori se za njihove živote i nadam najboljem” – rekao je Radojičić.

Nakon toga je ovo naselje posetio narodni poslanik Dragoljub Acković, član NSRNM Sonja Mitrović Lukić, predsednik NSRNM Dalibor Nakić, predstavnici OPRE Roma, kao I mnogi romski aktivisti.

18.03.2021.godine, usled izuzetno teških opekotina opasnih po život, uz sav napor i požrtvovanost medicinskih radnika UDK Tiršova, četrnaestogodišnji dečak je (nažalost) podlegao povredama – kažu u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, I dodaju da je još troje dece  u životnoj opasnosti.

Povodom tragične nesreće koja se dogodila u neformalnom romskom naselju na Čukaričkoj padini, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Dalibor Nakić, imao je radni sastanak sa predsednikom GO Čukarica, Srđanom Kolarićem. Na sastanku su se razmatrala održiva i trajna rešenja kako bi se stambeno zbrinule ugrožene porodice. Savet će u saradnji sa Opštinom, predložiti Gradu Beogradu i Vladi Srbije da se u narednom periodu izrade planovi za raseljavanje ovakvih naselja kako bi se obezbedila trajna i sugurna za život stambena rešenja, zaključak je (današnjeg) tog sastanka. „Nažalost, svedoci smo čestih požara u romskim naseljima zbog dotrajalih električnih instalacija i loših uslova za život, pa s tim u vezi, potrebno je uključiti i druge državne institucije, grad Beograd, nadležna resorna ministarstva i međunarodne donatore, kako bi se izbegle nesreće koje često mogu biti kobne po život dece i drugih stanovnika ovih naselja“, izjavio je predsednik Nakić.

Putem društvenih mreža svi mi pored državnih institucija, aktivisti, novinari, građani iz Srbije I dijaspore na neki način pokušavamo da pomognemo u rešavanju ovog velikog problema a to su, neformalna naselja u kojima žive pripadnici romske zajednice gotovo bez ikakve bezbednosti! Bez struje, vode, kanalizacije, bez sredstava za život. U Srbiji postoji 702 neformalna naselja (koliko ih ima u Srbiji) pokazuje istraživanje koje je sprovelo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima, sa naročitim osvrtom na Kovid-19 epidemiju“. Ova naselja su potencijalna opasnost po život oko 170 hiljada ljudi, koliko danas u njima živi, bez pravog rešenja države za ovaj problem. Mogu se naći samo instant – trenutna rešenja, koja će rešiti problem sada I odmah, ali na žalost izgubljene živote , bol porodici nikad nećemo moći nadoknaditi. Stoga potrebno je na ovaj problem gledati vrlo ozbiljno, I pronaći rešenja koja su u skladu sa potrebama romske zajednice. Neki će možda reći ma “oni” su navikli na takav život, “oni” su prljavi, lenji, “oni” su takvi, onakvi! Dobro, neki od nas možda I žive tako, ali “oni” su građani ove države, (samo po sebi) pa se postavlja pitanje šta država čini po tom pitanju? Koliko je novca stiglo iz fondova EU za rešavanje stambenih problema, zapošljavanja, obrazovanja Roma I Romkinja I na šta je taj novac potrošen?

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“