Položaj Roma u Nišu

Sitnim koracima do rešavanja krupnih problema

Iako se proteklih desetak godina u Srbiji, ali i u Nišu puno govorilo o Romima, na poboljšanju uslova života ove zajednice nije puno učinjeno

Grad Niš ima  260.237 stanovnika. Najbrojniju i najvidljiviju nacionalnu manjinu u Gradu čine Romi kojih je, prema zvaničnim podacima, 5.687,od tog broja oko 1.200 su interno raseljena lica. Tako kaže zvanična statistika, međutim procenjuje se da je stvarni broj pripadnika romske zajednice u gradu na Nišavi nekoliko puta veći – oko 20.000.

Niški Romi pretežno žive u četiri urbana, nelegalizovana romska naselja u stalnim kućama. Beograd Mala, Kurvin Grad i 12. Februarsu stara romska naselja, dok je Šljaka naseljena 1999. godine. U njoj su skoncentrasani uglavnom Romi sa Kosova I Metohije, mada ima i Roma starosedelaca kako i stanovnika neromske nacionalnosti. Infrastruktura stanovanja je najbolja u naselju Kurvin Grad – postoji vodovodna i kanalizaciona mreža, električna energija i asfaltirane ulice, zatim u naselju 12. februar, gde samo ulice nisu asfaltirane, a ostala dva, najveća romska naselja imaju delove u kojima su voda, kanalizacija i struja dovedeni i delove u kojima nedostaju. Beograd Mala je delimično asfaltirana, dok Šljaka nema asfaltirane ulice.

Za žitelje ovih naselja, međutim, najveći problem je svakako nedostatak posla. Od ukupnog broja Roma u Nišu nezvanično oko 20 hiljada, više od 95 procenata nema zaposlenje, Po rečima Zorana Jovića, direktora Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ od oko 10 hiljada korisnika socijalne pomoći oko 60 odsto  njih čine pripadnici romske zajednice.

Kada je položaj Roma u pitanju najveći iskorak tokom protekle decenije učinjen je u oblasti obrazovanja. Ipak, uglavnom su tome doprinele mere koje se sprovode na nivou države, dok niko od čelnika Grada Niša i gradskih opština još uvek nije ni razmišljao o uvođenju, na primer, stipendija za romske studente i srednjoškolce.

Iako se proteklih desetak godina u Srbiji, ali i u Nišu puno govorilo o Romima, na poboljšanju uslova života ove zajednice nije puno učinjeno Grad Niš nema koordinatora za romska pitanja, iako u Srbiji oko 60-tak gradova ima po jednog Roma na ovoj funkciji, takođe nema ni Lokalni akcioni plan za Rome. Zahvaljujući sredstvima Kancelarije za ljudska i manjinska u okviru projekta „ Pogled iz mog ugla“ u 2015 godini i „ Romi i Strategija za unapređenje položaja Roma u RS“ u 2016.g., produkcija Roma World  zagovarala pripremu ovog strateškog dokumenta za Rome u Nišu. Dakle, čekalo se više od godinu dana da bi se formirala radna grupa za izradu LAP-a.

Rešenjem koje doneto 17.03.2016.g. od strane bivšeg gradonačelnika grada Niša imenovani su članovi ove radne grupe i do današnjeg dana održana su dva sastanka na kojima je usvojena metodologija rada kao i opšti i specifični ciljevi LAP-a, izrada ovog dokumenta se očekuje u narednih 60-tak dana, da bi se mogao budžetirati za narednu godinu. Ovaj dokument obuhvatiće oblast, obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, socijalne politike, kulture i informisanja. U radu ove grupe su uključena četiri pripadnika romske zajednice, očekuje se i predstavnik NSRNM koji će biti uključen u rad ove grupe i samim tim biće 5 predstavnika romske zajednice.

– Ovaj dokument važan je za romsku zajednicu koja je i najbrojnija u Nišu ali i u teškom položaju. Svi članovi radne grupe kojih ima 12 od kojih su 4 iz romske zajednice  rade kao volonteri, kaže Slavica Andonov, predsednica ove radne grupe, napominjući da očekuje  pomoć grada kao i njegovih stručnih službi u prikupljanju podataka.

Svetozar Aleksov većnik grada Niša, (podpredsednik radne grupe za izradu LAP-a), kaže da se trenutno sakupljaju svi podaci sa kojima raspolažu gradske institucije  koji su relevantni za romsku zajednicu iz svih oblasti koje su zastupljene u novoj „Strategiji za socijalno uključivanje Roma 2016-2025“ a koje će biti sadržane u LAP-u za Rome.

– U Nišu živi veliki broj Roma sa svakojakim problemima,  što iziskuje praktičnu politiku za njihovo rešavanje koja će biti sadržana u budućem LAP-u, zato je ova radna grupa I te akko neophodna, komentariše Osman Balić, predsednik organizacije Liga Roma i član radne grupe.

 

Još jedan od problema koji nas čeka u budućnosti jeste povratak velikog broja pripadnika romske zajednice iz zemalja EU na osnovu sporazuma o Readmisiji.

Poverenik za migracije u Nišu Boris Nužda kaže da tačan broj povratnika iz zemalja EU se ne zna jer se veliki broj povratnika ovom Komesarijatu ne obraća za pomoć! Od liberalizacije viznog režima sa EU 2009.g. do kraja 2015.g. azil je u Nemačkoj zatražilo oko 80 hiljada građana Srbije, od toga 85% su Romi. Iako je SR Nemačka u avgustu 2015.g. najavila da će vratiti oko 80 hiljada državljana Srbije koji nelegalno borave u toj zemlji, taj talas povratnika za sada nije u toliko veliki, što ne znači da već sutra neće biti masovnog povratka.

Kad je u pitanju zdravstvo pripadnici romske zajednice uglavnom ostvaruju sva svoja Zakonom zagarantovana prava, ali i veliku zaslugu za ovaj uspeh pripada i zdravstvenim medijatorkama kao i Domovima zdravlja u Nišu za dobru saradnju.

Sve u svemu, puno je problema na čijem rešavanju treba sistematski I intenzivno raditi, usvajanje lokalne strategije i akcionog plana za Rome svakako će biti važan, ali tek prvi korak.

Prvi zapis o niškim Romima iz 15 veka

Prema Popisu stanovništva iz 2011. godine U Srbiji živi 147.604 Roma ili 2,1% od ukupnog broja upisanog stanovništva, takođe ovaj popis pokazuje da je romska zajednica najmlađa  jedini imaju prosečnu starost ispod 30 godina (28,3).  Romi se doseljavaju na Balkan u XIV veku, samim tim i u Srbiju. Prvi pisani istorijski dokument koji pominje postojanje Roma u niškoj oblasti je turski popis iz 1491. godine . Svrha ovog, kao i kasnijih turskih popisa, bila je evidentiranje obveznika radi sakupljanja džizije – poreze. Iz ovog popisa se vidi da je u 18 turskih nahija, među kojima je i niška, živelo 3 237 običnih i 211 udovičkih domaćinstava Roma hrišćana.

Djivdipe e rromengo ko Nishi

Tikne phiribaja dji ko reso taro bare problemija.

Em ako ko nkhla desh bersh ki Srbija, numa em ko Nishi but kerdja pe lafi taro Rroma, ko poshukat shaipe basho sjivdipe taro akava amalipe, na kerdja pe dajek bari buti

Foro Nish isi 260.237 manusha kola odothe djivdinen. Em baro thaj em dikhavutno navionako minoriteti ko Foro kerena o Rroma kola, premalo oficialno statistika isi 5.687, taro odova numero dji ko 1200 tane interno raselime manusha. Adjahar phenol I zvanično statistika, numa phenol pe kaj chachutno numero taro Rroma ko foro ki Nishava nekozom droma po baro- dji ko 20.000.

Rroma taro Nishi djivdinena ko shtar beshipaske thana, nalegalizuime,  ko khera. Beograd Mahala, Kurvin grad thaj 12. Februar tane purane beshipaske thana, dji kaj e Shljaka ulji po pherdi taro 1999 bersh. Ano odova tnah beshena Rroma taro Kosovo, a isi hem Rroma taro Nishi sar em gadje. Infrastruktura tani em shukar ko Kurvin grad-isi pani, kanalizacija, struja, asvalti, palo odova beshipasko than 12.februar, kote naje asvalti, avera duj bare rromane beshipaske thana isi pani, kanalizacija thaj struja. Beograd Mahala naje sa asvaltirimi, dji kaj e Shljaka naje droma bizo asvalti.

Baso manusha kola djivdinena ko akala beshipaske thana, em baro problem e buti. Taro sa o numero e rromengo ko Nishi kote na oficielno isi dji ko 20 milje, po but taro 95% naje olen buti. Premalo phenipe taro Zoran Jović, sherutno taro Centro bashi socijalno buti “Sveti Sava” taro 10 milje manusha kola lem socijalno azhutipe 60%  tane Rroma.

Kana dikhol pe o than e Rromengo em bare djipe anglal ko nakhle 10 bersh ulo ko sikljovipe. Akava reso andje o mere kola kerena pe ko niveli tari rashtra, dji kaj khoni taro sherutne taro Foro Nish thaj fortune komune khoni na dindjape godi te dol stipendije basho rromane studentija thaj mashkarune sikavutne.

But lafi kerdja pe taro Rroma ki srbija ko nakhlje 10 bersh, numa ko Nishi da, a ko po shukaripe taro djivipe akale amalipasko but hari kerdja pe buti. Foro Nish naje ole koordinatori baso rromane puchipa, em ako ki Srbija isi dji ko 60 forija kola isi olen po jek Rom ko akava than, numa naje em lokalno akciono plano basho Rroma. Sebepi taro azhutipe tari Kancelarija bsho manushengo thaj minoretetijengo hakaj preko projekti “ Pogled iz mog ugla” ko 2015 bersh thaj “Romi I Strategija za unapredjenje položaja I statusa Roma u RS” ko 2016 bersh. Produkcija Roma World kerdja buti ko keripe taro akava strategijako dokumenti basho roma ko Nishi, adjikerdjape po but taro jek bersh te bi ovolaj bucharni grupa basho keripe taro LAP.

Reso kova andja 17.03.2016. bersheste o angluno sherutno taro foro Nish anavde o članija tari bucharni grupa thaj dji avdive sutno dive odikerdje duj kedinipe ano kola ljilja pe o shaipe tari metodologija e buchaki thaj o ciljija taro LAP, finalno keripe taro akava dokumenti adjikerol pe basho 60 dive, te bi shaj sine te budžetirinol pe basho aver bersh. Akava dokumenti astarol o oblastija taro sikljovipe, khuvibe ki buti, beshipaso than, socijalno politika, kultura thaj informishipe. Ki buti tari akaja grupa lena than 4 Rroma, adjikerela pe o predstavniko taro nacionako saveti taro Rromaa te ljol than ki buti tari akaja grupa, thaj oleja ka oven 5 Rroma.

– Akava dokumenti importantno basho rromano amalipa kova tano em baro premalo numero, numa em phare djivdinen. Sa o članija tari bucharni grupa kola isi 12, taro kola 4 taro rromano amalipe, kerena buti sar volonterija, phenol Slavica Andonov prezidentkinja tari akaja bucharni grupa, zhaj pand phenol kaj adjikeri azhutipe taro foro Nish ko akaja buti.

Svetozar Aleksov vechniko taro foro Nish, (teloprezidento tari bucharni grupa basho keripe taro LAP), phenol kaj akana kedena pes a o podatkija kola isi ko foroske institucije, a on tane relevantno basho rromano malipe kotaro sa o oblastija kola tane ki nevi Strategija, a on ka oven ko LAP basho Rroma.

Ko Nishi djivdinena but Rroma savena problemijencar, so rodola praktično politika basho reso kova ka ovol ko avutno LAP, odoleske akaja bucharni grupa valjani, phenol Osman Balić, prezidento tari Liga Roma thaj člano tari bucharni grupa.

Panda jek problemi kova djakeol amen ko avutnipa, iranipe taro Rroma taro phuvja tari EU premalo sporazum tari Readmisija. Povereniko basho migracije ko Nishi Boris Nuzhda phenol kaj o numero taro manusha kola tane irame taro phuvja tari EU na djanola pe, sebepi so o manusha kola iranenape na roden azhutipe taro Komesarijati. Tari libaralizacija taro vize e EU taro 2009. Bersh dji ko agor taro 2015 bersh, azil ki Germanija rodindje pashe uzaro 80 milje manusha tari Srbija, a taro odova 85% tane Rroma. E Germanija ko avgust.2015 bersheste phendja kaj kai rani dji ko 80 milje manusha tari Srbija koja nalegalno beshena ki odoja phuv, odova talasi basho akana naje baro, so taha shaj te ovol te iranena pe baro numero taro akala manusha.

Kana ko puchipe o sastipe, o Rroma pherena plo Hakaj, baro suksesi ki akaja buti lena em o sastipaske medijatorke sar em o Khera e sastipaske ko Nish bashi shukar buti.

O probemija tane bare, thaj pi olende valjani te kero pe sistamatsko thaj intenzivno,  lokalno strategija thaj o  LAP basho Rroma ka ovol importantno, numa jek tikno djipe anglal.

Angluno ramosardipe taro nisko Rroma ko XV veko

Premalo ramosardipe e manushengo taro 2011.bersh, ki Srbija djivdinena 147.604 Rroma numa 2,1% taro sa o numero e manushengo, akava ramosardipe sikavi kaj rromano amalipe em terno, thaj olenge bersh telal o 30. O Rroma ale ko Balkan ko XIV veko, thaj ki Srbija. Angluno ramosardo historikano dokumenti kova sikavi egzistiribe taro Rroma ko Nishi tano khorano ramosardipe taro 1491 bersh. Sebepi taro akava, thaj po palal avera khorane ramosardipe, sine evidencija basho porezi. Taro akava dokumenti dikholape kaj 18 khorane ahije, mashkaro kola sine e nishko, djivdindje 3237 obichno thaj 211 khera djuvljencar a bizo olemgere roma hrishchanija.