Deda Rustem prepešačio je Albaniju i trubom izvojevao neke pobede.

Preci majstora trube Fejata Sejdića borili su se u Velikom ratu – njegov deda Rustem prepešačio je Albaniju i trubom izvojevao neke pobede.

– Deda Rustem je, na svoju ruku, zasvirao juriš za srpsku vojsku, a onda odstupanje za bugarsku. Pa kad je srpska vojska jurnula iz rovova na Kajmakčalanu, 10 kilometara su terali Bugare. Sutradan je morao na raport kod Stepe Stepanovića. Mislio je da će ga odmah streljati, kad ispade da će dobiti Zlatnu Karađorđevu zvezdu i čin narednika – priča za Kurir Fejat Sejdić.

Čovek koji je stekao svetsku slavu i svirao kraljici Elizabeti II, Šarlu de Golu, Titu, Orsonu Velsu ističe da se truba Sejdića iz Bojnika najpre proslavila u Prvom svetskom ratu.
– Ponosan sam na dedu, bio je u čuvenom Gvozdenom puku, peške prešao Albaniju, odlikovan je za Solunski front – veli Sejdić.

Pokrao Bugare

Rustem je „ukrao“ melodiju bugarske komande trubom, nadmudrio neprijatelja i srpskoj vojsci odsvirao pobedonosni juriš. Nažalost, ordenje ovog Roma iz Bojnika, Karađorđeva zvezda i Albanska spomenica, izgubljeni su.

Rustem Sejdić, rođen 1892, bio je u Prvoj četi Trećeg bataljona Drugog gvozdenog puka „Knez Mihailo“ Moravske divizije. U noći između 29. i 30. oktobra 1916, piše Dobrosav Turović u knjizi „Junaci Gvozdenog puka“, puk je, posle tri odstupanja, uspeo da slomi nalet Bugara s Kajmakčalana, i to nakon što je Rustem samovoljno odsvirao juriš Srbima. Turović piše i da mu je komandant puka dao orden, ali ne i koji.

Naredne, 1917. do rovova na Solunskom frontu stigle su vesti o masakru Bugara nad civilima u otadžbini, pa je nekolicina ratnika rešila da se sami osvete. Bugari od munja i kiše nisu ni primetili da su im prišli, pa kad su ih zasuli bombama, Rustem je zasvirao „napad“ za srpsku vojsku, a „odstupnicu“ za bugarsku. Potom su Srbi začas zaposeli vrh. Sutradan je Rustemu i još dvojici vojnika lično prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević okačio Zlatnu Karađorđevu zvezdu na grudi.